On.

Godinu dana kasnije za 1god braka tacnij taj da stala sam trudna posle toga krece tragicna prica koja nikoga ne moze da ostavi ravnodusnim deo ekta cu prekopirati sa YUMAMA tamo sam objavila sv od pocetk do porodjaja desavanje sa mojim sinom koga na kraaju nisam ni upoznala 

 Želim da moja priča svim mamama bude za nauk, i da ono što doktori nikad ne spomenu može da uništi sve snove i da zbog toga nastupi ono najgore. Smrt. 13. juna 2020. saznala sam da sam trudna posle godinu i po dana pokušavanja. Kao i svaka buduća majka, bila sam najsrećnija. U tom trenutku bilo je i straha, naravno, ali ništa strašno. Trudnoća je cela protekla u savršenom redu, bez mučnina, povraćanja, kako ono kažu - idealna trudnoća. Sve radila, bila nasmejana isla na posao u trudnoći. Termin je bio 14. februar 2021, a 10. januara završila sam u bolnici zbog visokog naprsnuća vodenjaka. Nisu me porodili pošto nisam ušla u deveti mesec. 13. smo izašli iz Betanije i čekali da uđemo u deveti i da drzimo bepca u rukama.

I tako dani prolaze ali ja ne dobijam ni jedan jedini odgovor, 

uskoro punim 18 godina rodjendan na kom sam zelela da on bude tu to je nemoguce zato sto ga moji i dalje nisu prihvatili ja ne znam sta da radim poceli smo ponovo da se vidjamo ali ta blokada oko rodendana mi ne da da s opusti i da idem dalje i da budm srecna sto mi konacno niko nista nece moci 

par dana kasnije moj rodjendan se blizi i ja ne znam kako da saopstim roditeljima da i njega zelim tu pokusavala sam na mnogo naina ali uzalud od toga nema nista... 

dan rodjendana svi su tu samo o nije ne znam sta i kako da uradim i kako da se postavim od toliko ljudi prisutnih ljudi niko nema moju paznju nisam srecna sto am slobodna i legalna u meni je u tom trenutku samo mucnina brriga i tuga 

Par dana kasnije saznajem kako mi mama krece u Nemacku da zivi radi za nase bolje sutra medutiim...sve bi to bilo lepo da jedan od predloga nije da i ja idem sa njom tacnije to nije deo i predlog to ispada vise kao naredjenje i da sam ja obavezna da idm sa njom krecem u privatnu skolu za nemacki jezik ali to nije to to nije ono sto ja zelim,mama je otisla a ja ih lazem kako idem na casove kako sve kontam dodus isla sam 3 dana i shvatila da ne zelim to i da moj zivot nije preko nego pored njega to je bio novmbar mesec u kom sam sve odlucila i presekla sta zelim u zivotu 

Shvatila sam da zelim da se udam u maju 25.05.2019 zakazala sam vencan tacnije samo narucila pozivnic

kada su stigle odlucila sam da kazem da se udajm i da je to to. Tako je i bilo jedan dan bila sam kod njega i tata nas je zvao da dodjemo rekao kako za da sam tamo i da dodje da porazgovaraju tako je i bilo 

sve je bio dogovoreno i reseno i bilo je vreme da moja sreca bude uz mene i da se volimo i da osnujemo porodiccu...... 

Dragi moji,

Želela bi da počnem jednu priču koja ne verujem da će uspeti da stane na par stranica i blogova pošto moram da je krenem od samog početka koji je bio 2014.god 

23.11.2014 

Taj zimski dan pamtiću po upoznavanju ljubavi svog života,koji je ceo život bio ispred mojih očiju a ja nisam ni znala da postoji..u tom trenutku sam imala 14god krenula u prvu srednje,a on je ima 28 družila sam se sa njegovom sestrom od ujaka ali kao što sam rekla nikada nisam znala da postoji.. 

Bio je derbi partizan-zvezda,pekla sam palačinke preko 200kom, družili smo se zezali, i kada sam došla kući u jednom trenutku stigao mi je zahtev za prijateljstvo na facebooku i posle minut i poruka "bilo je odlično pohasali smo za 3min"   u tom trenutku nisam znala šta me je snašlo u isto vreme mešala su se osećanja od sreće, straha i mučnine. Bio je momak na jako lošem glasu, velika razlika u godinama, ali opet to je ono što je najsladje.. ZABRANJENO.. tekli su dani i dani ali naše dopisivanje je išlo sve dublje i dublje danima i danima. 

Posle 15 dana znala sam da sam zaljubljena do ušiju i da mi nema dalje, nikad nisam imala momka, niti bilo šta drugo, i znala sam da osećaj i leptiriće koje imam da je to zbog njega..

Prvi susret da se vidimo bio je tako što sam došla kod njega oko 20h on je sedeo na krevetu ja na fotelji, i pričali smo pričali i tako 2h, sve vreme sam se tresla i bila uplašena i ako sam znala da mi ne može ništa..u jednom trenutku rekao mi je da sednem pored njega da me on neće pojesti, uhvatio me je za ruku i mazio po istoj cela sam se tresla primetio je to ali nije reagovao pokušavao je da ne obraća pažnju ja sam bila kao kip sedela sam nepomično i gledala u jednu tačku danima smo se tako ponašali kada se vidimo, nikada me nije požurio ni za poljubac a ne za nešto više...

Prvi put kada je hteo da me poljubi prvo me je poljubio u obraz da vidi kako bi reagovala a zatim mi ljubio celo lice sve dok nije došao do usana( znam da zvuči glupo) ali meni je to bio prvi poljubac u životu. Verovala sam da ništa od toga neće opstati, imao je iza sebe 7godišnju vezu koju je peekinuo par meseci ranije i svi su mi govorili koji su znali za nas da odustanem da nema ništa od toga da će se kad tad pomiriti s njom.. Tako sam imala mišljenje i stav i u jednom trenutku počela sam katastrofalno da se ponašam..

Počela sam da izlazim, da pijem da se dopisujem sa drugim momcima i da u javnosti budem s njima, praveći se da ću ga tako odbiti od sebe ali i privući njegovu pažnju

Međutim duži vremenski period nisam smela nikome da govorim ništa pošto su moji saznali da se viđam s njim ali nisu imali dokaz a zbog razlike u godinama mogao je da zavrsi u zatvoru i ja nisam smela da rizikujem.

Volela sam ga više od same sebe da bi mu u tom trenutku napravila probleme, u jednom trenutku čula sam u selu da se on pakuje i ide u Slovačku, naše svađe počinju od tog trenutka ja klinka željna pažnje a on čovek koji vija posao i pare, otišao je posle 3 dana završila sam u bolnici na infuziji na ležanju, prestala sam da jedem, pijem, i da dišem, na nervnoj bazi smršala sam preko 15kg. Odradili su mi sve žive analize bila sam savršeno zdrava ali ne kažu za džabe da psiha ubija čoveka...dani su prolazili a od njeganni traga ni glasa, ni gde je ni s kim ni kako je ma ništa.

3 meseca kasnije, krećem u radnju i na pola puta on sa svojim bratom idu mi u susret, po njegovim očima videla sam da nešto nije u redu, ne to nije ona osoba koju ja volim i koju sam volela NE, NE, NE I NE

zarasla brada, puštena neuredna kosa, kapa, jakna, i bol.

To se po ljudima lako proceni ako ih znaš, sutradan 06.01 išla sam na svoju ruku da ga vidim nenajavljeno i da čujem šta se dešava. Bol u njegovim očima i suze rekle su mi više od 1000 reči. Bila sam nepunih pola sata ljubila sam ga i grlila kao da mi je poslednje u životu..

Sledeće jutro budim se i saznajem da je uhapšen, soba počinje da mi se vrti ništa mi nije jasno, hiljadu puta sam poželelanda odem do njegovih da ih pitam šta i kako da im pružim podršku ali nešto mi nije dalo, čekala sam čekala sam i čekala 4 dana kasnije stiže mi poruka izašao je prošlo je, bol koji sam imala nestao je, moja ljubav je blizu mene na sugurnom u toplom, ne moram da brinem..

Dani prolaze ali ja nemam kontakt sa njim, ne vidim ga ne čujem ne ljubim, svaki deo tela me boli opet filmovi prolaze kroz glavu šta bi bilo kad bi bilo, pišem pisma, zovem, pišem poruke NIŠTA...

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.